Ohrabrenje, the Serbian word for encouragement
English below. Мој име је Кристиан Каш, бивши сам НАТО агресор, претворио бораца за мир, демократију и слободу говора.
Дуго година сам имао подршку од Срба. Сада је моје време да ја охрабрим и подржим Србе.
Када говорим о охрабривању, то између осталог може бити духовно охрабрење и приближавање православној хришћанској вери. Уз Господа Исуса Христа у средишту живота Срба, радикално би трансформисало Србију, и проблеми са корупцијом и непотизмом би се смањили. Када је реч о политичком охрабрењу, надам се да могу дати инспирацију као бивши портпарол НАТО-а на Косову и Метохији, који је видео светлост НАТО-а као ратнохушкарску организацију која је више заинтересована за ратове него за стварање и одржавање мира. Ја ћу увек охрабривати Србе и помоћи им да стекну самопоуздање, да не кажу да нема антидемократских и глобалистичких организација као што су Европска унија и НАТО. Желим вам рећи да није све готово када је у питању Косово и Метохија. Не можемо да прихватимо никакву предају, било какву поделу, никада. Кад је реч о комерцијалном охрабрењу, патриоте купују патриотски. Желим да омогућимо Србима да се поносе својим српским производима. На овом сајту желим да имам пословне партнере који се слажу са овом поруком охрабрења. Ако сте поносни на своје српске производе, а желите да своје квалитетне производе представите српским патриотима, јавите ми.
У јануару 2000. на седам месеци, Норвешка ме је послала на Космет да служим као портпарол КФОР-а, НАТО мировних снага на Косову. Када сам радио у КФОР-у, веровао сам да смо ми, Запад просветљене демократије, ти који показујемо људима на Балкану како да живе. Године 2000. био сам веома наиван, а оно што сам написао као официр за штампу није нимало пријатно ни за мене ни за многе искрене патриоте.
Многе ствари су допринеле нијансиранијој слици стварности, а први знак који ме је натерао да почнем да размишљам догодио се 16. фебруара 2001. У том тренутку сам био у Приштини. Чуо сам за велику несрећу у близини административне линије код Мердара. Аутобус Ниш-еџпреса је налетео на постављену бомбу иако је био у пратњи КФОР-а. Дошао сам тамо сат и по након експлозије постављене ауто-бомбе. Страдало је много недужних људи, Срба који су се враћали на своја огњишта. Погинуо је и двогодишњи Данило. Ужасни терористички напад од стране шиптарских терориста. И данас се сећам ужасног мириса нагорелих делова тела, крви. Након тога, КФОР и американци су уништили криминалне доказе, поплочали пут и заштитили терористу Флорима Ејупија, који је директно радио за ЦИА. 24. марта 2011. Српском народу тражим опрост и дајем велико извињење и кајање као бивши официр НАТО-а. Та мисија ће се наставити сваки дан до краја мог живота.
My name is Kristian Kahrs, and I am a former NATO warmonger, turned a warrior for peace.
For many years I have received tremendous encouragement from Serbs. Now it is my turn to encourage Serbs. When I am speaking of encouragement, that can be spiritual encouragement to get closer with their Christian faith. With the Lord Jesus Christ at the center of lives of Serbs, that would transform Serbia radically, and problems with corruption and nepotism will be diminished.
When it comes to political encouragement, I hope I can give some inspiration as a former NATO spokesman in Kosovo and Metohija, who has seen the light of NATO as a warmongering organization more interested in making wars than being an organization to make and maintain peace. I will give Serbs the encouragement and self-confidence to say no no anti-democratic and globalist organizations like the European Union and NATO. I want to give you encouragement to say it is not all over when it comes to Kosovo and Metohija. We cannot accept any surrender, any partition, never.
When it comes to commercial encouragement, patriots buy patriotic. I want to give Serbs encouragement and pride in Serbian products. On this site, I want to have business partners who agree with this message of encouragement. If you are proud of your Serbian products, and you want to present your quality products to Serbian patriots, let me know.
In January 2000 and seven months, Norway sent me to Kosovo to serve as a spokesman for KFOR, NATO’s peacekeeping force in Kosovo. When I was working in KFOR, I believed that we, the West and the enlightened democracies were the ones to show Balkan people how to live.
In 2000 I was very naive, and looking back at what I wrote as a press officer is not at all a pleasant experience. Many things have contributed to a more nuanced picture of the reality, and the first sign that made me start thinking happened on Feb. 16, 2001. At this time I was in Priština, and I heard about a large bus bomb in Podujevo close to the provincial border of Merdare.
I came there one and a half hour after the explosion of an IED, and to this day, I remember the smell, the body parts and the blood. Twelve people died this day, including two year-old Danilo, and they were protected by KFOR, but we were not able to prevent this terrorist attack.
After that, KFOR and the Americans destroyed the criminal evidence, paved the road, and protected the lead-terrorist, Florim Ejupi, who was working directly for CIA.
On March 24, 2011, I have my apology as a former officer to the Serbian people, and this mission will continue every day until the end of my life.
Some old pages: