Read the original on Kristian’s profile on TheDuran.com, Defending Kosovo and Metohija’s territorial integrity against dangerous globalists (video) I am very privileged to be a contributor on The Duran. Follow my geopolitical updates from what I consider the best place in the world for geopolitical updates from my profile theduran.com/author/kristian.
Веома сам привилегован што сам сарадник у The Duran. Пратите моја геополитичке анализе на порталу који сматрам најбољим местом на свету за геополитичка ажурирања: theduran.com/author/kristian.
Кристиан Каш о могућности кафе у Приштини, можда видео интервју, са својим новим LinkedIn контактом Дрилоном С. Гашием, Албанцем у Вашингтону, који се бори за независност Приштине од Србије.
Суштина дијалога није победа у дебати, убеђивање противника у ваше гледиште, али дијалог има своју вредност ако можемо да се окупимо како бисмо се боље разумели. Због тога сам веома срећан што је Дрилон С. Гаши прихватио мој захтев за контакт на LinkedIn-у.
Не постоји ниједна особа на свету са којом не бих могао да седнем на шољу кафе и свесно сам донео одлуку да никога не мрзим. Такође, прочитајте о мојој LinkedIn мрежној филозофији.
Гаши пише чланак Can EU-US coordination salvage the Kosovo-Serbia dialogue? на Prishtina Insight, означавајући се као независна, невладина организација. Међутим, ако погледамо списак донатора, уочавамо уобичајене осумњичене када су у питању они који гурају антидемократску, глобалистичку агенду.
Донатори су Балкански фонд за демократију, британска влада и амбасаде, различите организације и амбасаде повезане са ЕУ, укључујући и Европску комисију. Национални фонд за демократију такође је један од донатора, познат као ЦИА-ин фронт за дестабилизацију земаља које им се не свиђају. За више информација о овај организацију, постоји много резултата претраге на Дуран.
Нисам изненађен што је моја земља Норвешка део донатора, а наравно ту су и Џорџ Сорош и његове организације Отвореног друштва. Списак је врло дугачак и простире се на четири странице. Морамо претпоставити да су локали повезани са Balkan Investigative Reporting Network веома добро финансирани.
Али овај чланак подносим у Prishtina Insight, у нади да ће прихватити мишљења противника у име слободе говора, транспарентности и демократије. Волим људе који се не слажу са мном.
Анализа коју је изнео Гаши није нимало лоша, али пошто имам потпуно другачији поглед на свет, разликујемо се у томе које радње треба предузети. Кад год се појавим на српској телевизији или у српским националним медијима, охрабрим председника Србије Александра Вучића да се никада не одрекне ни једног квадратног центиметра Косова и Метохије.
Једноставно нема ништа чиме би Србија могла да призна владу Приштине. Једини потенцијални добитак био би убрзавање уласка Србије у ЕУ. Влада Србије игра игру уравнотежења између ЕУ, Сједињених Држава, Русије и Кине, нимало лаку за српску владу, али користим свој јавни глас у Србији да подстакнем Србију да остане далеко, далеко од ЕУ, НАТО-а и других антидемократских институција.
Наравно, желим да Србија одржи њихове добре трговинске односе са ЕУ, а већ данас Србија може да извози своје производе у ЕУ без икаквих трговинских баријера. Као земља која преузима стару улогу Југославије као несврстане земље, не постоје трговинске препреке за српски извоз у Русију, Кину и читав Евроазијски економски савезу. Трговински односи Русије и Србије су одлични, а Србија је привилеговани трговински партнер када је у питању извоз пољопривредних производа и прерађене хране у Русију.
Погледајте испод моју поздравну поруку председнику Владимиру Путину када је дошао у Београд 17. јануара 2019. и позив да одбрани територијални интегритет Косова и Метохије снабдевањем Србије ракетним одбрамбеним системима С-400 како би избегао било какву агресију НАТО-а.
У својој анализи, Гаши је у праву да Србија неће предузимати потезе да призна владу Приштине уочи парламентарних и председничких избора на пролеће 2022. године. Свака српска влада која је учинила тако нешто суочила би се са нередима на улици и падом владе. Ипак, постоји огроман притисак глобалиста, међу којима су многи горе наведени донатори, да се придруже такозваним евроатлантским институцијама, организацијама повезаним са ЕУ и НАТО-ом.
На пример, када је реч о мојој земљи, Норвешкој, норвешки народ гласао је два пута, на два референдума 1972. и 1994. године, против чланства у Европској унији. Ипак, норвешка амбасада у Београду свакодневно вредно ради на приближавању Србије ЕУ. Од 2001. године Норвешка такође има војног аташеа у Београду да олакша ближе везе са НАТО-ом, можда чак и чланством, чак иако је то врло мало вероватно.
Наравно, Гаши упозорава да „континуирани руски преокрет про-ЕУ, про-НАТО ставова представља јасан, неодложан изазов“, али када је реч о демократији и владавини закона, притисак западних институција је много већи изазов за демократију, владавину закона и национални суверенитет Србије.
Ситуација за Србе који живе у енклавама на Косову и Метохији је тешка, али од 1. јула владе западног Балкана одлучиле су да између ових земаља више неће бити трошкова роминга на мобилним телефонима. Те земље су поред власти у Приштини и Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина. Живот Срба у енклавама на Космету биће много лакши након 1. јула, када неће бити трошкова роминга да би остали у контакту са својом српском браћом у самој Србији.
Нема разлога да се међународно право мења како би се створила нова држава на Балкану.
Уз све ово речено, надам се да ћу у блиској будућности имати прилику да упознам свог новог LinkedIn контакта Дрилона С. Гашија. Био би то најзанимљивији разговор, који се надам да можемо снимити на видео снимку! Видимо се у Приштини, Дрилоне!
_________________
Кристиан Каш себе описује као бившег НАТО агресора и ратнохушкача на Космету, преображеног у бораца за мир, демократију и слободу говора. Кристиан је Норвежанин који живи у Београду. Такође, пратите Кристиана на Габу, Телеграму и ВК.